Други део

Стиже и други део и сада сте до осмог разреда мирни Smile

Као што рекох, скраћена и ОБАВЕЗНА верзија коју ћете такође преписати и наравно, научити до контролне вежбе.

Срби су, као и други Јужни Словени, са прихватањем хришћанства, примили и старословенски језик као књижевни.

Штампарије су настале тек у 15. веку, тако да су се црквене књиге преписивале ручно. Тако су и настале током 11. и 12. века редакције или рецензије (ненамерне грешке преписивача).

1. Српска редакција старословенског језика – СРПСКОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК. Овај језик је био књижевни језик Срба од краја 12. века па све до 18. века. Најпознатије дело сачувано на овом језику је МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ, написано крајем 12. века. Најпознатији правни документ писан ћирилицом је Душанов законик из 1349. године.

2. Руска редакција старословенског језика – РУСКОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК. Срби су тражили помоћ од Руса и онда су у Србију дошли руски учитељи (Максим Суворов, Емануил Козачински су најпознатији) и они су у Србију донели рускословенски језик 1730. године. Овај језик је био неразумљив обичном свету и њиме су се служили само школовани људи. Пошто је за Србе био страни језик, они су и у њега почели да уносе особине српског народног језика.

3. Тако настаје СЛАВЕНОСРПСКИ ЈЕЗИК половином 18. века. Он је мешовит књижевни језик (мешавина рускословенског и народног језика). Овим језиком су писали просветитељски писци, а међу њима и Доситеј Обрадовић. Почетком 19. века, тачније 1810. године, Сава Мркаљ пише свој кратки спис „Сало дебелога јера либо азбукопротрес”. У том делу је предложио реформу ћирилице и захтевао је да се из азбуке избаце непотребна слова.

Међутим, његова реформа није успела јер су се томе супротставили челници српске православне цркве.

Године 1813. Вук Караџић одлази у Беч због лечења ноге и упознаје Јернеја Копитара, цензора словенских језика. На његов подстицај, Вук 1814. године издаје прву граматику – ПИСМЕНИЦА СЕРБСКОГА ЈЕЗИКА, као и збирку народних песама – МАЛА ПРОСТОНАРОДНА СЛАВЕНОСЕРБСКА ПЈЕСНАРИЦА.

Године 1818. Вук издаје прво издање Српског рјечника са око 26 000 речи. Речи овог речника су преведене на латински и немачки језик и Вуку је у томе помагао Јернеј Копитар.

Године 1836. Вук издаје збирку пословица и тада први пут уводи глас Х.

Године 1850. одржан је Бечки књижевни договор.

Године 1852. Вук издаје друго издање Српског рјечника са око 47 000 речи и тада му је помагао Ђура Даничић.

Година 1847. сматра се годином незваничне Вукове победе јер тада објављују на српском народном језику и други:

  • Петар Петровић Његош – ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
  • Ђура Даничић – РАТ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И ПРАВОПИС
  • Бранко Радичевић – ПЕСМЕ
  • Вук Караџић – превод НОВОГ ЗАВЕТА

Година 1868. сматра се годином званичне Вукове победе (четири године после његове смрти).