Односне реченице
Јасно ти је да име ових реченица указује на то да се оне односе на неки део у главној реченици. Погледај примере:
Упознао сам девојку ¹/ која ми се одавно свиђа ²/.
(односи се на реч, именицу, ДЕВОЈКА)
Станује у новој кући ¹/ чији прозори гледају у нашу улицу ²/.
(односи се на синтагму у којој је главна реч именица КУЋА)
Односне реченице могу имати службу (функцију):
Напомена 1: Могу још бити и у функцији именског дела предиката.
Напомена 2: Апозицијска је иста као атрибутска, само што се не може свести на једну-две речи него на велику синтагму која стоји иза речи на коју се односи.
Везници у односним реченицама су: КОЈИ, ШТО, ГДЕ, КАД, ЧИЈИ, КАКАВ, КОЛИКИ.
Не могу бити у инверзији, па се и запета не користи, осим код субјекатских реченица.
ПАЖЊА!!!
Упореди следеће реченице:
Станује на (оном) углу ¹/ где аутобус скреће лево ²/.
Односна реченица се односи на именицу УГАО.
Упореди са примером:
Станује на (оном) углу ¹/ на којем аутобус скреће лево ²/.
ГДЕ је замењено односном заменицом КОЈИ, што потврђује да је реч о односној реченици.
Међутим, следећи пример је сличан, а опет – у потпуности различит. Реч је о месној реченици:
Станује ¹/ где аутобус скреће лево ²/.
Поставља се питање: Где станује? Одговор показује да се прилошка одредба не налази у главној реченици, већ је одговор, уствари, месна реченица.
Исти је случај и са временским реченицама. Протумачи примере који следе:
- Било је то у (оно) време у које смо били деца.
- Било је то кад смо били деца.
Води рачуна о немешању односних реченица са месним и временским реченицама!!!
ζ ζ ζ ζ ζ
ВЕЖБАЊА
- Такмичење ће бити на игралишту које припада нашој школи.
- Ко пажљиво чита, брже и више научи.
- Ко живи у Новом Саду, често борави на Фрушкој гори.
- Свако ко поправља аутомобиле добро зарађује.
- Кажи ми оно што те је повредило.
- Испричај све што ти смета.
- Лопте оставите у сали у којој су смештени и остали реквизити.
- Имаш бицикл какав и ја желим.
- То је велики аутобус колики нама не треба.
ζ ζ ζ ζ ζ
Ако би још да вежбаш, можеш то учинити на примерима пословица и мисли о доброти и знању. Док размишљаш о односним реченицама, размисли и о значењу ових пословица и мисли.
ДОБРОТА
- Добра је и мука која нас повезује и лоше свако добро које нас раздваја.
- Добри људи заборављају добро које су учинили: они су тако забављени оним што сад чине да и не мисли на оно што су већ учинили.
- Ко добро чини, од њега свако још више добра очекује.
- Ко доброту сеје, љубав жање.
- Који и мало добро чини, он ће и велико кад могне.
- Највеће добро које хоћете да учините другима није да са њима делите своје богатство, већ да им откријете њихово сопствено.
- У добро верује само оно мало њих који га и чине.
- Човек који је извршио добро дело не мисли много на то, него је спреман на ново добро дело, као што је лоза спремна да опет у своје време роди грожђем.
- Човек који нема душевне величине, не може имати доброте; он може имати само добродушности.
ЗНАЊЕ
- Знање је знање кад је стечено напором властите мислима, а не памћењем.
- Ко зна да не зна највиши је.
- Нико на свету није јачи од човека који зна.
- Они који желе нешто да науче никада нису беспослени.
- Они који читају знају много; они који посматрају знају понекад и више.