Месне реченице

Ако умеш да одредиш прилошку одредбу за место у реченици, онда ти ни месне реченице неће представљати неки посебан проблем. Провери своје знање. Одреди прилошку одредбу за место у следећој реченици:

Видећемо се на углу.

Наравно, прилошка одредба за место је на углу. Исказана је једном речју. А може бити исказана и скупом речи или синтагмом, зар не?

Видећемо се на првом углу.

Али и зависном реченицом. Упореди пример.

Видећемо се ¹/ где се укрштају две улице ²/.

Где ћемо се срести?

на углу – једна реч
на првом углу – скуп речи / синтагма
...где се укрштају две улице. – зависна реченица

Још неколико примера. Размисли и све ће ти бити јасно.

Путоваћу (тамо) где ја желим.

Где ћу путовати? Где ја желим.

Вратићу се (овде) одакле сам кренула.

Где ћу се вратити? Одакле сам кренула.

Обрати пажњу на:

- значење реченица,

- везнике,

- редослед реченица,

- интерпункцијске знаке.

Јасно ти је да ове реченице имају месно значење. Означавају место вршења радње главне реченице. Најчешће су у функцији прилошке одредбе за место главне реченице. И ове се реченице, као и прилошка одредба за место, добијају на питање

ГДЕ?

Често почињу прилозима за место који су у функцији везника:

ГДЕ

КУДА

ОДАКЛЕ

Испред њих се могу употребити месни прилози (замислиш их ):

ОВДЕ,

ТАМО,

ТУ,

ТУДА,

ОВАМО...

Могу бити и у инверзији, а онда је, наравно, обавезна запета. Обрати пажњу!

Ако је у питању граматички редослед реченица, а повезује их прилог ГДЕ – запете нема.

Где ја желим, путоваћу.

Путоваћу где ја желим.

◊ ◊ ◊ ◊ ◊

Још нешто. Обрати пажњу!

Школу сам завршио (тамо) ¹/ где сам и рођен ²/. – месна реченица

Школу сам завршио у месту ¹/ где (у којем) сам и рођен ²/. – односна реченица

Разликуј месне и односне реченице. На први поглед су само исте

Прва реченица:

Где сам завршио школу? Тамо где сам и рођен.

месна / прилошка

Друга реченица

У којем месту сам завршио школу? У којем сам и рођен. / У месту рођења.