Начинске реченице
Или ПОРЕДБЕНЕ 
Треба ли да ти посебно наглашавам да се по самом називу ових реченица види да су то зависне реченице са начинским значењем. Употребљавају се у функцији ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ ЗА НАЧИН радње означене глаголом главне реченице. Наравно, по значењу су прилошке. Упореди примере:
Писао је БРЗО. – једна реч
Писао је ВЕОМА БРЗО. – скуп речи или синтагма
Писао је КАО ДА га але јуре. – зависна реченица
Разликују се две врсте ових реченице.
а) Кад се начин вршења радње означава ПОРЕЂЕЊЕМ ПО ЈЕДНАКОСТИ (сличности), ове реченице повезане су:
- везничким спојевима: КАО ШТО и КАО ДА
- прилозима: КАКО и КОЛИКО
Најчешће имају службу прилошке одредбе за поређење:
Написао је све 1/ као што је замислио 2/.
Написао је све 1/ као да није имао избор 2/.
Написао је све 1/ како је замислио 2/.
Написао је све 1/ колико је могао 2/.
б) Кад се начин вршења радње означава ПОРЕЂЕЊЕМ ПО НЕЈЕДНАКОСТИ (различитости), ове реченице повезане су везничким спојевима:
- НЕГО ШТО,
- НЕГО ДА,
- НО ШТО,
- НО ДА:
Боље да се бавимо спортом 1/ него што седимо у кући 2/.
Боље да се бавимо спортом 1/ него да седимо у кући 2/.
Боље да се бавимо спортом 1/ но што седимо у кући 2/.
Боље да се бавимо спортом 1/ но да седимо у кући 2/.
Просто као пасуљ, зар не?
Сад мало о употреби запете у овим реченицама.
Класика!
- Кад је у питању граматички редослед реченица – запета се не пише.
- Кад је у питању инверзија – запета је обавезна.
- Кад је уметнута зависна реченица у главну – запете су обавезне.
Ето!
