Глаголски прилог садашњи
Битно је да знаш да је глаголски прилог садашњи нелични глаголски облици. Наравно, зато што нема лица. Подсећања ради, нелични глаголски облици никада нису у служби предиката, осим радног глаголског придева који може преузети улогу предиката и тада је реч о крњем перфекту.
НАПОМЕНА:
Знам да знаш да су прилози непроменљиве врсте речи. И знам да знаш да су прилози у 99 % случајева прилошке одредбе по служби речи.
Па онда запамти: Глаголски прилог садашњи је прилог у основи и има службу прилошке одредбе у реченици. Никако, али никако не може бити предикат.
Обрати пажњу на следеће примере:
- Пакујући ствари, гледао је филм. – прилошка одредба за време
- Не знајући суштину филма, питао је сестру. – прилошка одредба за узрок
- Плачући, открила му је тужну причу која се крије у основи филма. – прилошка одредба за начин
Шта треба знати о глаголском прилогу садашњем?
- неличан прост глаголски облик;
- не обавља функцију предиката у реченици;
- обавља функцију прилошке одредбе (начин, време, али и узрок);
- означава радњу која се дешава истовремено са неком другом радњом;
- гради се само од глагола несвршеног вида тако што се на облик трећег лица множине презента дода наставак -ћи.
НАПОМЕНЕ И ЗАДАЦИ
- Упореди: ОТИЋИ – ОДЛАЗЕЋИ. Мислим да ти је разлика јасна
- И да, никако, али никако, не смеш писати ОНИ испред овог глаголског облика. Реч је неличном глаголском облику! Немој спадати међу оне који говоре: ПЛАКАЈУЋИ, ОРАЈУЋИ, ПОЗНАВАЈУЋИ, ПРИЗНАВАЈУЋИ, УПОЗНАВАЈУЋИ, ПРЕДАВАЈУЋИ. Они не плакају, не орају… Исправи ове примере тако што ћеш их, правилне, написати у свесци за домаћи рад.
- Овај глаголски облик гради се од несвршених глагола. Уочи разлику тако што ћеш направити овај облик од глагола ПИСАТИ и НАПИСАТИ.
- Чисто ради пробе, направи глаголски прилог садашњи од глагола: ЧИТАТИ, НОСИТИ, ИГРАТИ СЕ, ВИДЕТИ, ПЕВАТИ, РАДОВАТИ СЕ, ИЋИ, УЧИТИ, СМЕШИТИ СЕ.
Ако ти нешто ипак није јасно, питај слободно/пиши слободно
ЗАДАТАК ЗА ВРЕДНЕ
У следећем низу глаголских облика препознај онај који не припада низу, а у школи нам објасни због чега: ИЋИ, ПЕШАЧИТИ, СТИЋИ, СТИЗАТИ, ХОДАЈУЋИ, ПРИЛАЗИТИ, ИЗАЋИ.