Значење глаголских облика

Значење глаголских облика може бити:

• ПРАВО – Значење одговара дефиницији и одређује се према времену говорења. Право значење зове се још и ИНДИКАТИВНО, ОСНОВНО, АПСОЛУТНО или ВРЕМЕНСКО.
• НЕПРАВО – Значење се не везује само за дефиницију, већ се одређује према неком тренутку изван времена дешавања радње. Неправо значење је познато још и као МОДАЛНО значење.

ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ КОЈИ ИМАЈУ САМО ПРАВО (АПСОЛУТНО) ЗНАЧЕЊЕ

ПЛУСКВАМПЕРФЕКАТ – Јуче је била дошла.

ИМПЕРФЕКАТ – Према дефиницији, овај глаголски облик сам по себи исказује далеку прошлост. – Живљаше јако дуго.

ИНФИНИТИВ – Учити је корисно.

ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ САДАШЊИ – Има службу прилошких одредби у реченицама:

• прилошка одредба за време – Чекајући, гледао је пролазнике.
• прилошка одредба за начин – Скачући, ушао је у учионицу.
• прилошка одредба за узрок – Желећи истину, све је редом испитивао.

Као део синтагме, има особине придева – шиваћа машина, светлећа ракета.

ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ ПРОШЛИ – У реченицама има службу прилошких  одредби:

• прилошка одредба за време – Прочитавши новине, осетио се добро.
• прилошка одредба за начин – Утрчавши у учионицу, сео је на своје место.
• прилошка одредба за узрок – Пожелевши истину, све је редом испитивао.

НЕПРАВА ЗНАЧЕЊА ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА

Остали глаголски облици могу имати  више неправих значења:

• ПРИПОВЕДАЧКО (историјско) (наративно) – Налази се у живом, занимљивом приповедању ради уверљивијег дочаравања неког догађаја, на пример: Пре неки дан сретнем ја Перу (Презент је искоришћен за казивање прошле радње, што се види према прилошкој одредби за време).
• ФУТУРСКО (облик за будућност) – Неки глаголски облици користе се за казивање будуће радње, иако нису будућа времена према дефиницији. На пример: Сутра идем на море. (Презент је искоришћен за казивање будуће радње, што се види према прилошкој одредби за време).
• КВАЛИФИКАТИВНО (описно) (свевремено) – Реч је о глаголским облицима којима се нешто описује (таленат, опис, умење, вештина) или научна истина и чињеница. Препознају се по свевремености у значењу. На пример, Дунав тече кроз Београд. (Презентом је исказана свевремена чињеница. Без обзира што је искоришћено садашње време, ова радња је везана и за прошлост и за садашњост и за будућност).
• МОДАЛНО – Ово значење глаголских облика везује се за жеље, ставове, молбе, забране, услове… Јасно је да је реч о радњама које би требало да се десе, али се не зна да ли ће се икад десити. На пример: Да сте одмах престали са свађом. (Перфекат у овом примеру има модално значење. Исказана је заповест, али се не зна да ли ће се радња извршити).
• ПОСЛОВИЧКО (гномско) – Користи се у пословицама, гномама, на пример: Два лоша убише Милоша. (У овој пословици, гноми, употребљен је аорист, те има пословичко или гномско значење).

ПРИМЕРИ

Протумачи следеће примере :

-       Управо размишљам. – презент – основно (апсолутно) значење

-       Доћи ћу сутра. – футур први – основно (апсолутно) значење

-       Сретнем ти ја јуче Сању.) – презент – приповедачко (историјско) (наративно) значење

-       Шта да радимо? – презент – футурско значење

-       Дунав протиче кроз Нови Сад. – презент – квалификативно (описно) значење

-       Ко рано рани, две среће граби. – презент – пословичко (гномско) значење

-       Не дам ти домаћи. Да живи наш комшија! Да одмах изађеш на чист ваздух. – презент –  модално значење (исказан је став говорног лица према још неоствареној радњи)

-       Јуче сам купила књигу. – перфекат – основно (апсолутно) значење

-       Ако сад не кренеш, закаснио си. – перфекат – футурско значење  (исказана је претпоставка)

-       Наједном, настаде тајац. – аорист – приповедачко (историјско) значење

-       Иза школе налазило се велико двориште. – перфекат – квалификативно (описно) значење

-       Одох ја у град. – аорист – модално значење

-       Нико се није научен родио. – перфекат – пословичко (гномско) значење

-       Како наиђе лето, он ти узми децу, па на планину. – императив – квалификативно (описно) значење

-       Кад стигнеш у град, отићи ћеш код њих. Пљушти киша, биће поплаве! Учио сам, положићу испит. Моћи ћу да купим и одело. – футур први – модално значење (исказане су заповест, претпоставка, могућност и вероватноћа)

-       Стигох на време. – аорист – основно (апсолутно) значење

-       Одох да се играм. – аорист – футурско значење (исказана је претпоставка)

-       Заљубљени дечак, исечена јабука, написано писмо (синтагме) – трпни глаголски придев – значење правог придева

-       Тада Вук буде протеран из Србије. – футур други – приповедачко (историјско) значење (трпни облик футура другог)

-       На то ће ти он рећи… – футур први – приповедачко (историјско) значење

-       Испред наше школе увек ћеш видети много деце. – футур први – квалификативно (описно) значење

-       Ко прст дâ, и руку ће дати. – футур први – пословичко (гномско) значење

-       И онда ти ја утеци Турцима. – императив – приповедачко (историјско) значење

-       Испеци па реци. – императив – пословичко (гномско) значење

-       Доћи ћу ако будем могла. футур други  - основно (апсолутно) значење (Само у зависним реченицама!)

-       Није волео да се шета него би само лежао. – потенцијал – приповедачко (историјско) значење

-       Кад год би чуо звонце, он би се уплашио. – потенцијал – квалификативно (описно) значење

-       Жедна би преко воде превео. – потенцијал – пословичко (гномско) значење

-       Он је дошао. – перфекат – право (апсолутно) значење

-       Ишао један човек… – радни глаголски придев (крњи перфекат) – приповедачко (историјско) значење

-       Зрело воће, прошло време – радни глаголски придев – значење правог придева

ЗАДАЦИ

1. Одреди да ли је реч о правом  презенту или историјском, гномском, футурском или квалификативном презенту:

-       Карађорђе каже војводама да почиње тешка борба против Турака.

-       Ко рано рани, две среће граби.

-       Земља се окреће око Сунца.

-       Сутра крећемо на пут.

-       Сада баш говоримо о томе.

2. Издвој глаголски облик (одреди који је:)), а потом му одреди  значење:

-       Сутра путујемо на море.

-       Двапут мери, трећи пут сеци!

-       Ако не оградиш купус, поједе га стока.

-       Вратим се кући, узмем свеску и одем у школу.

-       Дај знање, даћу ти имање!

-       Шугава овца, све стадо ошуга.

-       Потрча, паде, устаде, па настави пут.

-       Рекла је да је прочитала целу књигу.

-       Вечерас идем у позориште.

-       Изаћи ће дело на видело.

-       Да си сместа отишао кући!

-       После лета долази јесен.

-       Криво седи, ал’ право беседи!

-       Он није хтео да учи!

-       Ко се дима не надими, тај се ватре не нагреја.

-       Да одмах дођеш кући!

-       Умирем од глади.

-       Завршићеш ово још данас!

-       Срби ће увек угостити странца.

-       Сада ћете се помирити.

-       Пала киша, сунце синуло, па се појавила дуга.

-       Зрела крушка сама падне.

-       Ускоро буду враћени кућама.

-       Врана врани очи не вади.

-       По јутру се види какав ће дан бити.

3. Повежи глаголске облике са њиховим значењима:

ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ	ЗНАЧЕЊЕ ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА
Србија ЈЕ ОДОЛЕВАЛА многим нападима.	историјски аорист
Једног дана ДОЧЕКА слободу.	футурски перфекат
ЖИВЕЋЕ срећно наш народ.	аорист
Непријатељ ЈЕ ЗАСЛУЖИО пораз.	прави перфекат
Наша земља ИМА дивне реке.	имперфекат
Ја само МИСЛИМ о том дану.	прави футур први
Ако непријатељ НАПАДНЕ, БРАНИЋЕ СЕ.	глаголски прилог садашњи
Ко ЧЕКА, тај ДОЧЕКА.	гномски презент
	прави презент
	квалификативни презент
	историјски презент
	футурски презент

4. Одреди неправа значења глаголских облика у следећим реченицама:

-       У зору нападнемо непријатеља.

-       Полагаћу испит кад дође јун.

-       Не знадох лекцију.

-       Радио не радио, ништа ти не вреди.

-       Криво седи, право беседи!

-       Да си одмах напустио учионицу!

-       Ако нас открију, настрадасмо.

-       Нека те срећа прати!

-       Поред куће кривудао је поточић.

-       Гром те спалио!

-       Седи ми на клупи и причај о свему.

-       Ученици буду похваљени за празник.

-       Књигу ћеш ми вратити сутра!

-       Нашла врећа закрпу.

-       Често га је гледао, а онда ће му рећи.

-       Ако узмеш, кајаћеш се.

-       Ја не знам математику.

-       Моја би мајка свако јутро устала рано.

-       Живела слобода!

-       Не сломи га, ал’ зубе поломи!

-       Чини добро, не кај се; чини зло, надај се!

5. Обрати пажњу на употребу глаголских облика у живом приповедању, у брзом протицању радње. Просто се види како ови глаголски облици добијају стилистичку вредност. Препознајеш ли коришћене глаголске облике у речима Лазе Лазаревића ?

„А ми само набисмо капе на главе, пустисмо дизгине, стегосмо листовима и онда духну јак ветар поред ушију и очи засузише. Пројахасмо сви коње и разлетесмо се на све стране. И враћасмо се. И опет трчасмо…”

6. Препознај примере приповедачког перфекта у следећим реченицама:

• „Јео не јео, пио не пио, терао не терао, нећеш га стићи”. (народна бајка „Златна јабука и девет пауница”)
• „Била два брата заједно у кући, па један све радио, а други једнако беспосличио и готово јео и пио”. (народна приповетка „Усуд”)
• „Био је чувен по томе да му је цар ловио, озебао, отишао натраг – у Беч болестан и кроз осам дана умро”. (Милош Црњански,  „Сеобе”)
• „Дозивали су се, буљили у таму, махали запаљеним лучевима”. (Иво Андрић, „На Дрини ћуприја”)

7. Издвој приповедачки императив у следећим примерима:

• „Стојан одмах уз огњиште па пеци каву”. (Лаза Лазаревић, „Први пут с оцем на јутрење”)
• „Па онда полако, полако прикрадај се све ближе”. (Милован Глишић, „Редак звер”)
• „Окрени, обрни, немаш куд”. (Милован  Глишић, „Глава шећера”)

8. Уочи приповедачки потенцијал који се такође употребљава у занимљивом, живом, приповедању уместо неког од прошлих времена:

• „Затим би отац, ведар к’о сјај дана / узео гусле у жилаве руке”. (Алекса Шантић, „Претпразничко вече”)
• „И без заклетве Плевљак би веровао Абидагиној претњи”. (Иво Андрић, „На Дрини ћуприја”)

9. Препознај којим је глаголским облицима исказана будућа радња:

-       „Паре овамо или сад гинеш!” (Светолик  Ранковић, „Горски цар”)

-       „Ја тебе избавих, а себе погубих”. (народна приповетка „Немушти језик”)

-       „Ко те само погледа, крв му испих”. (Бора Станковић, „Коштана”)

-       „Ако овако и даље потраје, пропали смо”. (Добрица Ћосић, „Далеко је сунце”)

-       „Умрех од жеђи, дај ми чашу воде”. (народна бајка „Златна јабука и девет  пауница”)

-       „Ако ми га не пустите, знајте главе на вама нема”. (Иво Андрић, „На Дрини ћуприја”)

-       „Ако нас ове године љетина изда, онда смо пропали”. (Симо Матавуљ, „Краљица”)

-       Видимо се у недељу. (свакодневно)

10. Препознај којим су глаголским облицима саопштена пословичка (гномска) значења:

• „Мир и слога кућу кући”. (Јанко Веселиновић, „На прелу”)
• „Бој се оног тко је вико / без голема мријет јада”. (Иван Мажуранић, „Смрт Смаил-аге Ченгића”)

---

ОБРАТИ ПАЖЊУ!

Најбитније је разликовати основно, право, апсолутно значење од неправих значења глаголских облика:

-       приповедачко (историјско) (наративно) значење

-       квалификативно (описно) (свевремено) значење

-       футурско значење

-       пословичко (гномско) значење

-       модално значење

---

Обрати пажњу још једном 

Донесеш ли урађене задатке…   

---